Некада су били добро насељени градови, а онда су током историје нестали. Међутим, захваљујући историјским изворима и многим научницима већина њихових локација је пронађена. Погледајте који су изгубљени градови најфасцинантнији.
Овај град је сазидан на 2.430m надморске висине илити на највишем делу источних Анда. Сазидан је у близини данашњег Куска. Као најзначајнији симбол Инка овај град је често називан Изгубљени град Инкa. Мачу Пикчу је 1983. године означен као светска баштина, а тада је описан као ремек дело архитектуре и јединствено сведочанство за цивилизацију Инка.
Иначе, град је целокупно изграђен око 1450. године, када је империја Инка била на врхунцу своје моћи, а напуштен је око сто година касније када су Шпанци срушили поменуту империју. Иако се налази у непосредној близини града Куска, Мачу Пикчу никада није био освојен и уништен од стране шпанских конквистадора као што су били остали градови Инка. Током година џунгла око њега се само проширила и мали број људи је знао за његово постојање. Године 1911. историчар и истраживач са Универзитета Јејл, Хајрам Бингам, је пронашао пут до изгубљеног града.
2007. године проглашен је за једно од нових седам светстких чуда.
Ангкор је служио као седиште Кмерске империје чији почетак је био вероватно 802. године када се племенски владар Џајаварман II прогласио краљем чија моћ је изједначена са божијом. Империја је пала 1431. године када су је освојили Тхајци.
Рушевине овог града налазе се усред шуме и обрадивог земљишта северно од Великог језера (Тонле Сап). У близини је већи камбиџијски град Сијем Реап. Овај веома значајан локалитет налази се под заштитом УНЕСКО-а.
Храмова Ангкора има више од хиљаду. Данас су неки само гомила цигли разбацаних по пиринчаним пољима, али постоје и они величанствени. Најбоље очувани храм је Ангкор Ват и сматра се највећим светским религијским спомеником. Многи стари храмови овог изгубљеног града су данас обновљени и годишње их посети више од милион туриста.
Међународни тим истраживача, 2007. године, коористећи сателитске фотографије као и друга савремена техничка средства, дошао је до закључка да је Ангкора била највећи прединдустријски град на свету. Распростирао се на подручју од 640m².
Мемфис је био престоница прве номе Доњег Египта и Старог египатског краљевства од његовог оснивања па све до око 2200. године пре нове ере, а потом је опет био престоница у краћем периоду Новог краљевства и административни центар током античке историје. Његово староегипатско име је било Инеб Хеђ илити Беле зидине. Име Мемфис које и данас носи овај локалитет је добио по грчком називу за пирамиду коју је саградио Пепи I. Према Херодоту, град је основао око 3100. године пре нове ере Менес из Таниса. Наиме, успео је да уједини два египатска краљевства.
Имао је око 30.000 становинка и као такав био је један од најнасељенијих градова свог доба. Свој врхунац ће достићи за време владавине VI династије и развојом култа Птах. Мемфис ће на кратко изгубити своју моћ за време владавине XVIII династије која је уздигла Тебу. Међутим, након оснивања Александрије дефинитивно пада на друго место.
За време Римске империје Александрија остаје чврсто на првој позицији најбитнијег града, али Мемфис није могао да очува другу позицију. Наиме, после успостављања Ал Фустата некадашњи сјај Египта, Мемфис, постао је напуштен град и извор камења за сва нова оближња насеља.
У овом изгубљеном граду пронађени су остаци храма бога Птах и Аписа, али и неколико статута. Међу статутама су и две од четири метра које приказују Рамзеса II.
Налази се у близини Мртвог мора на око 800m надморске висине. Познат је по прелепо уклесаним грађевинама у стенама. Овај јединствени град пронашао је швајцарски истраживач Џон Лудвиг Бургхард 1812. године. Под заштитом УНЕСКО-а је од 1985. године и тада је речено да је један од највреднијих културних добара.
Носи још и назив Црвени град због црвенкастих стена у које је уклесан. Имао је развијене водене тунеле пошто је имао воде у изобиљу. Налазио се на раскрсници караванских путева који су спајали Египат са Сиријом и Јужну Арабију са Средоземљем.
Палмира је важан антички град који је смештен у централној Сирији. Дуго је био важан каравански град за путнике који су ишли кроз сиријску пустињу. Познат је и под именом Невеста пустиње. Белмира је његово оригинално име и потиче из арамејског језика. Био је посвећен богу Белом.
Почетком средњег века је и даље био веома битан и богат град на караванском путу који је повезивао Персију са римским лукама у Сирији и Феникији. Током владавине Тиберија, Палмира је постала град у саставу Римског царства. Тада је постао још битнији јер је повезивао Тиберијево царство са Персијом, Индијом и Кином. Године 643. пада под муслиманску власт, да би га после 800. године људи почели напуштати.
Овај град Римске империје налази се у близини данашњег Напуља, а био је потпуно уништен током ерупције вулкана Везув. Трагични догађај се десио 24.08.79. године и трајао је два дана. Вулкански пепео је прекрио остатак града који је претходно уништен и тако је овај град нестао. Научницима је требало око 1700. година да пронађу његов локалитет. Пронађен је 1748. године.
Његове ископине су нам пружиле детаљан увид у живот једног града на врхунцу Римског царства. Данас је Помпеја један од најпопуларнијих туристичких атракција Италије и налази се под заштитом УНЕКСО-а.
Паленке је древни град Маја који се налази у мексичкој држави Чијапас. Сматра се најбољим очуваним спомеником који нам приказује архитектуру Маја. Овај предколумбовски град је био активан од 100. п.н.е. до 800. године, након чега га је "прогутала" џунгла. Најславнији владар овог изгубљеног града био је Пакал Велики чија је гробница нађена испод Храма натписа у Паленку. Током његове владавине овај град је и највише изграђен.
У УНЕСКО-ву светску баштину уписан је 1987. године. Данас је овај национални парк један од главних туристичких атракција Мексика.
Ефес је био јонски грчки град у античкој Анадолији. Основали су га колонисти из Атине у X веку пре нове ере, а по легенди су га основале жене ратнице.
Пуне три године је у овом граду боравио и свети Павле, од своје 65. до 68. године. Павле је баш у њему држао проповедачке службе и призивао присутне да почну да верују у Бога. Због тога је Ефес био важан центар раног хтишћанства. У инат светом Павлу, али и због истинске вере, зантлије града су скупиле паре и направили мноштво статуа златних и сребрних богиње Артемиде. Ефешани су чак и каменовали Павла уз узвик: "Велика је Артемида из Ефеса!". Будући светац је неко време чак био и у затвору града.
 |
| Мачу Пикчу (Фото: Pixabay/LoggaWiggler) |
1. Мачу Пикчу, Перу
Овај град је сазидан на 2.430m надморске висине илити на највишем делу источних Анда. Сазидан је у близини данашњег Куска. Као најзначајнији симбол Инка овај град је често називан Изгубљени град Инкa. Мачу Пикчу је 1983. године означен као светска баштина, а тада је описан као ремек дело архитектуре и јединствено сведочанство за цивилизацију Инка.
Иначе, град је целокупно изграђен око 1450. године, када је империја Инка била на врхунцу своје моћи, а напуштен је око сто година касније када су Шпанци срушили поменуту империју. Иако се налази у непосредној близини града Куска, Мачу Пикчу никада није био освојен и уништен од стране шпанских конквистадора као што су били остали градови Инка. Током година џунгла око њега се само проширила и мали број људи је знао за његово постојање. Године 1911. историчар и истраживач са Универзитета Јејл, Хајрам Бингам, је пронашао пут до изгубљеног града.
2007. године проглашен је за једно од нових седам светстких чуда.
 |
| Храм Анткор Ват (Фото: Pixabay/ludi) |
2. Ангкор, Камбоџа
Ангкор је служио као седиште Кмерске империје чији почетак је био вероватно 802. године када се племенски владар Џајаварман II прогласио краљем чија моћ је изједначена са божијом. Империја је пала 1431. године када су је освојили Тхајци.
Рушевине овог града налазе се усред шуме и обрадивог земљишта северно од Великог језера (Тонле Сап). У близини је већи камбиџијски град Сијем Реап. Овај веома значајан локалитет налази се под заштитом УНЕСКО-а.
Храмова Ангкора има више од хиљаду. Данас су неки само гомила цигли разбацаних по пиринчаним пољима, али постоје и они величанствени. Најбоље очувани храм је Ангкор Ват и сматра се највећим светским религијским спомеником. Многи стари храмови овог изгубљеног града су данас обновљени и годишње их посети више од милион туриста.
Међународни тим истраживача, 2007. године, коористећи сателитске фотографије као и друга савремена техничка средства, дошао је до закључка да је Ангкора била највећи прединдустријски град на свету. Распростирао се на подручју од 640m².
 |
| Мемфис (Фото: Pixabay/imordaf) |
3. Мемфис, Египат
Мемфис је био престоница прве номе Доњег Египта и Старог египатског краљевства од његовог оснивања па све до око 2200. године пре нове ере, а потом је опет био престоница у краћем периоду Новог краљевства и административни центар током античке историје. Његово староегипатско име је било Инеб Хеђ илити Беле зидине. Име Мемфис које и данас носи овај локалитет је добио по грчком називу за пирамиду коју је саградио Пепи I. Према Херодоту, град је основао око 3100. године пре нове ере Менес из Таниса. Наиме, успео је да уједини два египатска краљевства.
Имао је око 30.000 становинка и као такав био је један од најнасељенијих градова свог доба. Свој врхунац ће достићи за време владавине VI династије и развојом култа Птах. Мемфис ће на кратко изгубити своју моћ за време владавине XVIII династије која је уздигла Тебу. Међутим, након оснивања Александрије дефинитивно пада на друго место.
За време Римске империје Александрија остаје чврсто на првој позицији најбитнијег града, али Мемфис није могао да очува другу позицију. Наиме, после успостављања Ал Фустата некадашњи сјај Египта, Мемфис, постао је напуштен град и извор камења за сва нова оближња насеља.
У овом изгубљеном граду пронађени су остаци храма бога Птах и Аписа, али и неколико статута. Међу статутама су и две од четири метра које приказују Рамзеса II.
 |
| Петра (Фото: Pixabay/Plukje) |
4. Петра, Јордан
Налази се у близини Мртвог мора на око 800m надморске висине. Познат је по прелепо уклесаним грађевинама у стенама. Овај јединствени град пронашао је швајцарски истраживач Џон Лудвиг Бургхард 1812. године. Под заштитом УНЕСКО-а је од 1985. године и тада је речено да је један од највреднијих културних добара.
Носи још и назив Црвени град због црвенкастих стена у које је уклесан. Имао је развијене водене тунеле пошто је имао воде у изобиљу. Налазио се на раскрсници караванских путева који су спајали Египат са Сиријом и Јужну Арабију са Средоземљем.
 |
| Палмира (Фото: Pixabay/andrelambo) |
5. Палмира, Сирија
Палмира је важан антички град који је смештен у централној Сирији. Дуго је био важан каравански град за путнике који су ишли кроз сиријску пустињу. Познат је и под именом Невеста пустиње. Белмира је његово оригинално име и потиче из арамејског језика. Био је посвећен богу Белом.
Почетком средњег века је и даље био веома битан и богат град на караванском путу који је повезивао Персију са римским лукама у Сирији и Феникији. Током владавине Тиберија, Палмира је постала град у саставу Римског царства. Тада је постао још битнији јер је повезивао Тиберијево царство са Персијом, Индијом и Кином. Године 643. пада под муслиманску власт, да би га после 800. године људи почели напуштати.
 |
| Помпеја (Фото: Pixabay/Aprille) |
6. Помпеја, Италија
Овај град Римске империје налази се у близини данашњег Напуља, а био је потпуно уништен током ерупције вулкана Везув. Трагични догађај се десио 24.08.79. године и трајао је два дана. Вулкански пепео је прекрио остатак града који је претходно уништен и тако је овај град нестао. Научницима је требало око 1700. година да пронађу његов локалитет. Пронађен је 1748. године.
Његове ископине су нам пружиле детаљан увид у живот једног града на врхунцу Римског царства. Данас је Помпеја један од најпопуларнијих туристичких атракција Италије и налази се под заштитом УНЕКСО-а.
 |
| Паленке (Фото: Pixabay/dassel) |
7. Паленке, Мексико
Паленке је древни град Маја који се налази у мексичкој држави Чијапас. Сматра се најбољим очуваним спомеником који нам приказује архитектуру Маја. Овај предколумбовски град је био активан од 100. п.н.е. до 800. године, након чега га је "прогутала" џунгла. Најславнији владар овог изгубљеног града био је Пакал Велики чија је гробница нађена испод Храма натписа у Паленку. Током његове владавине овај град је и највише изграђен.
У УНЕСКО-ву светску баштину уписан је 1987. године. Данас је овај национални парк један од главних туристичких атракција Мексика.
 |
| Ефес (Фото: Pixabay/kiaroski) |
8. Ефес, Турска
Ефес је био јонски грчки град у античкој Анадолији. Основали су га колонисти из Атине у X веку пре нове ере, а по легенди су га основале жене ратнице.
Пуне три године је у овом граду боравио и свети Павле, од своје 65. до 68. године. Павле је баш у њему држао проповедачке службе и призивао присутне да почну да верују у Бога. Због тога је Ефес био важан центар раног хтишћанства. У инат светом Павлу, али и због истинске вере, зантлије града су скупиле паре и направили мноштво статуа златних и сребрних богиње Артемиде. Ефешани су чак и каменовали Павла уз узвик: "Велика је Артемида из Ефеса!". Будући светац је неко време чак био и у затвору града.
Нема коментара:
Постави коментар