О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

18. 6. 2016.

Волфганг Амадус Моцарт - Чудо од детета и његов не тако диван живот

У Аустрији је у XVIII веку рођен један од најбољих композитора свих времена Волфганг Амадеус Моцарт. Многи ће док слушају његове мелодије рећи да им нема равних и да је савршена музика створена са њим, али мало људи ће се запитати какав је био његов живот и каква му је била смрт. Прочијтајте неке од занимљивости из његовог живота.

Моцартов портрет из 1777. године(Фото:  Јавно власништво)

  •  Рођен је у центру Салцбурга, тадашњој црквеној држави Салцбуршка надбискупија, као четврто од седморо деце Леопалда и Ане-Марије Моцарт. Међутим, пошто је смртност деце у то доба била велика, преживели су само његова старија сестра Нанерл и он
  •  Леопалд Моцарт је био виолиниста у служби надбискупа. Исте године кад му се родио син, који ће очарати свет, објавио је Трактат о основама свирање виолине. 
  • Моцартов отац је имао веома прсан однос са својим сином, што је у том добу била реткост измђу очева и синова
  • Композитор је са три године после једног слушања могао да понови на клавиру песму коју је одсвирала његова сестра. Због таквог талента отац га је подучавао да свира клавир
  • Моцарт је пре свог петог рођендана компоновао, Andante (K.1a) и Alegro у Це-дуру (K.1b). Иначе, прве нотне записе својих композиција записао је у нотанци своје сестре
  • Амадеус је пре свог шестог рођендана кренуо пут Минхена не би ли окушао срећу да постане славни музичар. Наравно, оба његова родитеља су била са њим. Треба напоменути да је у то доба бити музичар било веома тешко ако нисте имали личног покровитеља или потицали из племићке породице. Међутим, Моцартови родитељи нису хтели да таленат њиховог сина не упозна остатак света, па су финансирали не тако јефтин пут у Минхен
  • У Минхену је мали Волфганг позван да свира клавир код изборног кнеза Максимилијана Јосифа III и ту је одмах својом музиком освојио све присутне. Од тада је постао познат као чудо од детета
  • Чувени композитор је као дете био позван на двор аустријске царице Марије Терезије не би ли и њој показао свој раскошни таленат. Тада је све очарао пошто је свирао са повезом на очима. Историја је записала да је царица толико била одушевљена малим Моцартом да га је позвала да седне у њено крило и пољуби је
  • Интересантан податак је и то да је приликом боравка на двору Марије Терезије чудо од детета изгубило равнотежу и пало. Истог момента је притрчала једна девојчица да му помогне. Та девојчица је била његова вршакиња и звала се  Марија Антоанета. Наводно је Моцарта освојила њена брига, па јој је тада рекао: "Тако си љубазна. Кад одрастем, бићеш моја жена."
  •  Убрзо се за Волфганга чуло широм Европе, па је тако стигао и до Француске. Добио је позив да свира у Версајској палати. Ту је присуствовао божићној миси и као музичар је позван на новогодишњу вечеру Луја XV. Треба напоменути да иако је као дете већ био чувени музичар он није много зарађивао. Наиме, у то доба музичари су за наступ ретко добијали новоц, углавном би то био неки поклончић као што је џепни сат 
    Моцартова статуа у Бечу (Фото: Pixabay/misterfarmer)
  • Чудо од детета није могло да нађе покровитеља, а за то је кривац био његов арогантан отац. Постоји записано у архивској грађи да је током гостовања у Милану, на двору надвојводе Фердинанда, Леопалд покушао на све начине да добије ту службу што је веома шокирало Марију Терезију, надвојводину мајку. "Зашто овај човек вуцара овог дечачића по целој Европи као неки просјак?", рекла је тадa она
  • Као једнаестогодишњак Амадеус се са својом породицом упутио у Беч не би ли окушао своју срећу и свирао на венчању надвојвоткиње Марије Јосипе, кћи Марије Терезије. Међутим, десила се трагедија. У Бечу је избила епидемија овчијих богиња од којих је преминула надвојвоткиња и до свадбе није ни дошло. Да ствар буде још гора и Моцарт се разболео, шта више био је на ивици смрти. Од ове тада веома опаке болести остали су му ожиљци по лицу 
  • Леопалд је потом решио да се његов син окрене опери, па су само њих двојица кренули пут Италије уз финансијску помоћ надбискупа Салцбурга. Ово путовање је трајало две годин и током њега добио је мноштво понуда и похвала. Папа га је наградио орденом Витеза златне мамузе и од њега затражио да компонује оперу за карневал. Моцартова опера Митридат, понтски краљ је у Милану доживела велики успех. Позван је и да свира у филхармонији Болоње без обзира на то што има само четрнаест година, а доња старосна граница је била двадесет година
  • Само дан након што се вратио из Италије умро је покровитељ породице Моцарт, надбискуп Сигисмунд од Шратенбаха. На његово место доћи ће строги Хијероним Колоредо који неће дозволити Амадеусу да путује Европом, него ће га терати да пише духовну музику. Међутим, чудо од детета је наставило да пише и опере 
  • У 21. години живота ће дати оставку на двору у Салцбургу и заједно са мајком кренути пут Париза. Током пута свратили су и у Манхајм где се славни композитор први пут заљубио у сопран Алојзи Вебер, кћи преписивача нота. Емоције су биле обостране и Моцарт је одмах писао свом оцу о томе. Међутим, Леопалду се то није свидело. "Одмах да си отишао у Париз! Сместа! Нађи себи место које заслужујеш, међу утицајним људима. Или Цезар, или ништа!", одговорио му је отац
  • Дошавши у Париз, где је сада краљ био Луј XVI илити муж Марије Антоанете, Амадеус није добио позив на двор и то је за њега било веома разочаравајуће. Међутим, несрећа никад не иде сама, па ће након три месеца боравка у граду на обали Сене умрети композиторова мајка, али ни ту се његова лична трагедија не завршава. Скрхан болом Леопалд је сина молио да се врати кући и чак поведе Алојзу Вебер с њим, али Амадеус није хтео да се враћа у родни град. Упутио се пут Манхајма не би ли видео своју љубав и тамо је сазнао да се њена породица преселила у Минхен, па је кренуо пут тог града. Кад је стигао тамо видео је да се његова прва љубав заљубила у неког другог. То га је емотивно сломило, па ће тада решити да се врати у родни град 
  • Тамо је добио место оргуљаша на надбикуповом двору и плата му је била повећана чак три пута, али ту се задржао само док није преболео сву тугу која га је претходно задесила. Строг живот и надбископово не дозвољавање да гостује на другим дворовима ће натерати Амадуса да очајнички жели отказ. Постаће веома груб и њгова жеља ће се испунити 
  • 1782. године је у Бечу је била премијера Моцартове опере Отмица из Сераја која је одушевила све присутне, а младог музичара подигла до небеса у престоници царевине
  • Интересантно је да је композитор при доласку у Беч живео у кући породице Вебер, тачније код родитеља његове прве љубави који су се исто ту преселили. Алојза није живела ту пошто се претходно удала. На наговор своје будуће свекрве, Моцарт ће се оженити њеном млађом кћерком  Констанцом. Његов отац је био против овог брака
  •  Композиторова опера Фигарова женидба је била забрањена у Француској. Наиме, Луј XVI ју је забранио под изговором да ју у супротности са захтевима публике и кодексом пристојности. Чак је после првог извођења у Бечу исти став заузео и цар Јосиф II, али је ипак касније променио ћуд па је дозволио да се изведе свега десет пута. Међутим, у Прагу је ово Моцертово дело доживело фантастичан успех
  • Већ тада чувени композитор се придружио масонима 24.12.1784. године, а потом ће и свог оца увести у ово тајно друштво и тако ће се њих двојица помирити 
    Место где је била јавна гробница (Фото: Pixabay/srtrecosa)
  • Оперу Дон Ђовани Моцарт је довршио након смрти оца која га је веома погодила. Иако ово његово дело нема необичну тему, музика је оно што је чини јединственом. Дефинитивно је посвећена оцу јер говори о људској опседнутости да се дође до успеха и љубави која је прекинута смрћу. Целокупну публику тог времена у Прагу је опера Дон Ђовани веома дирнула. Међутим, Јосиф II није делио исто мишљење са публиком. "Добро дело, али није по укусу бечке публике", рекао је цар
  • Док је био болестан посетио га је један човек који му је добро платио да напише реквијем. Међутим, Моцарт ће током писања овог дела преминути у 35. години живота, а дело ће довршити на наговор Констанце његов ученик Франц Ксавера Зисмајер
  • Због његовог учешћа у Масонској ложи свештеник није хтео да га исповеда и причести пред смрт. Покопан је у заједничку гробницу без обзира на славу и генијалност која га је красила, а где се тачно налази његов гроб не зна се ни данас. Многи обожаваоци овог великог композитора одлазе на гробље св.Маркса и одају му почаст код споменика Уплакани анђео, јер се ту налазила заједничка гробница
  • До данас још једна мистерија није разрешена у вези овог великана, а то је да ли је умро природном смрћу или је отрован. Наиме, званична обдукција није извршена, а није издата ни умрлица. Непосредно пред смрт Моцарт је имао очигледне симптоме тровања: повраћање, грчеве и деформацију удова. Као потецијални тровачи наводе се: композитор Антонио Салијери - он га је могао отровати због чисте љубоморе и зависти, али овој теорији не иде у прилог да је Антонио добио положај на двору цара који је Моцарт толико желео; масони - наводно што је хтео да отвори нову ложи или што је открио тајне овог друштва у последњој опери; Констанца - она није ни присуствовала сахрани свог мужа и није му дигла споменик док је другом супругу све то учинила, наводно јој је помогла и мајка да га отрује, не би ли се извукла из живота пуног дугова. Постоје још две теорије а то је да га је убио његов ученик Зисмајер заједно са Констанцом, пошто су њих двоје били у тајној вези. Док друга каже да га је убио муж његове ученице Магдалене Холфдемел зато што је он био са њом у тајној вези. Последњој теорији иде у прилог и то што је господин Холфдемел убио своју супругу, па себе недуго после композиторове смрти. Званично је у катедрали св.Стефана у Бечу уписано да је умро  од милијарне турбеколозе, иако се симптоми које је имао Моцарт не поклапају са симптомима ове болести. Његов доктор који је био све до смрти с њим није оставио никакав запис
  • Прву Моцартову биографију је написао други супруг његове жене Констанце - дански дипломата Георг Николаус Нисен
  • Волео је да се сели. Током десетогодишњег живота у Бечу селио се чак 13 пута
  •  Без обзира што је имао пара за пристојан живот, Амадеус је напустио овај свет грцајући у дуговима. Међутим, ми данас не можемо са сигурношћу рећи где је трошио тај новац. Био је страствени коцкар, волео је карте и билијар, али не постоји ни један запис да је икада ишта играо у паре. Трошио је доста на лечење своје жене која је често била болесна, али опет није могао потрошити превише ни на то. Познато је да је био масон, па се предпоставља да је заједно са својим извором позајмица, масоном Михаелом Пухбергом, желео да оснује ново тајно друштво Пећина (Grotta)
  • Моцарт је од мајке наследио смисао за хумор. Историчари тврде да је вулгарни језик и масне вицеве којима обилује свако његово писмо директан утицај Ане-Марије. Наиме, чувени композитор је био очаран изметом. Овај податак се крио до 1931. године када је писац Штефан Цвајг објавио збируку вулгарних писама композитора. "Драга мајко, љубим руке... пенкало ми се расцветало, а тако и гузица", написао је он 1770. године, док је сестри писао да је "захвалан из дубине своје гузице". Чувена Писма Базели у којима је приказана сва преписка између композитора и његове рођаке Марије Ане Текли су згрозила својом вулгарношћу све фанове овог музичког генија
  • Из Моцартове преписке са оцем можемо закључити да је чувени композитор веома волео свој родни град
  • Крштено име композитора је Јохан Хризостом Волфганг Теофил Моцарт, а надимак Амадус је добио касније. Иначе, име Амадеус значи да ту особу воле богови
  • Један од најбољих другова му је био Јохан Кристијан Бах, син чувеног Јохана Себастиана Баха
  • Поред Моцарта још двојица композитора, Јозеф Хајдн и Лудвиг ван Бетовен, су живели и постигли успех у Бечу током владавине Марије Терезије. "Проглашавам Беч величанственим градом. За људе из моје бранше, овај град је најбоље место на свету", рекао је Моцарт 1781. године
  • Моцертова последња опера Чаробна фрула садржи масонске елементе. Прво се елементи овог друштва уочавају на фронтспису, као што су пирамиде исписане хијероглифима и ланац на коме висе звезде са пет кракова. Потом се у увертири појављују три ноте које подсећају на куцање, а то је било од велике важности у масонским обредима. Чак и у завршном хору нису изостављени масонски елементи. Ту се спомињу речи мудрост, лепота и моћ, а те речи су највише коришћене у Моцартовој масонској ложи
  • "Осећам се као да сам потпуно прожет музиком. Музика живи у мени", рекао је о себи чувени композитор
  • Родна кућа чувеног композитора је данас музеј. Овај музеј је отворен давне 1880. године од стране Међународне Моцартове фондације

У царском граду

Нема коментара:

Постави коментар