О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

21.06.2017.

"Није се више знало ко је човек, а ко свиња"

Не волите неправду, али ни терор. Велики сте политички критичар како прошлости, тако и данашњости. Да ли је комунизам заиста изумро или су се ипак неке његове карактеристике одржале до данас? Муче вас сва та питања и још многа друга, онда обавезно морате да прочитате духовит, али брутално искрен, роман Џорџа Орвeла.


Британски књиженик Џорџ Орвел је био и више него сатиричан када је написао свој антиутопијски роман Животињска фарма. Није волео Јосифа Стаљина и режим који је наметнуо Русији, јер је био демократски социјалиста. Сходно томе написао је роман-басну у којем је образложио зашто комунизам не ваља. Оно што Орвел није знао је да ће његово дело описивати влсти и народе и у данашњем добу, иако је комунизам одавно нестао са Старог континента.

Радња Животињске фарме


Стари Мајор (лик је инспирисан Карлом Марксом и Владимиром Лењинем) једно вече се обратио својим "саборцима", односно осталим животињама, с фарме. За све њихове муке он осуђује човека, а највише њиховог газду господина Џонса (лик инспирисан руским царем Николајем II ).

"Човек је једини стварни непријатељ којег имамо. Уклоните човека, и основни узрок глади и претераног рада биће уклоњен заувек. Човек је једино створење које троши, а не производи... Човек гледа једино своје интересе. Зато међу нама животињама влада савршено јединство и савршено другарство у борби. Сви људи су непријатељи. Све животиње су другови."

Једне вечери када је господин Џонс заборавио да нахрани своје животиње, оне се игром случаја уједине и креће револуција против газде. Циљ револуције је протерати господина Џонса са имања.

"Једна крава роговима развали врата спремишта и све животиње навале на храну. У тај трен пробуди се господин Џонс. Већ следећег тренутка четири надничара и он нађу се у спремишту с бичевима у рукама, ударајући на све стране. Гладне животиње више нису могле то издржати. Иако ништа није било договорено, животиње су се истовремено бациле на своје мучитеље. Насрнуле су на Џонса и надничаре и са свих страна их ударали.Људи више нису били господари ситуације. Никада раније нису видели да се животиње тако понашају, и та изненадна побуна створења која су била навикнути тући и малтретирати како им се хтело толико их је престрашила да су готово изгубили разум. Убрзо су се престали бранити и дали су се у бег."

После успешног прогона свог мучитеља, животиње мењају назив фарме из Властелинска фарма у Животињску фарму. Почиње анимализам (синоним за комунизам). Тада власт преузимају свиње Наполеон (лик  инспирисан Јосифом Стаљином) и Сноубол (лик инспирисан Лавом Троцким). Тада је донешено и седам светих заповести, које су глсиле:

  1. Ко год иде на две ноге тај је непријатељ.
  2. Ко год иде на четири ноге или има крила тај је пријатељ.
  3. Ниједна животиња не сме носити одећу.
  4. Ниједна животиња не сме спавати у кревету.
  5. Ниједна животиња не сме пити алкохол.
  6. Ниједна животиња не сме убити било коју другу животињу.
  7. Све су животиње једнаке. 
Животиње су живеле у свом рају у којем је владала хармонија другарства све док се људи нису појавили. Тада се десила Битка код штале за краве и Сноубол је одликован за хероја. Међутим, Наполеону се није свиђало што мора да "влада" животињама заједно са Сноуболом, па је он постао сметња. Наполеон је нашао свог потрчка Сквилера (лик инспирисан Вјечеславом Молотовом) који је био нешто што би се данас звало министром пропаганде. Сквирел је и те како знао да оцрни Сноубола за сваку недаћу која је задесила или ће задесити Животињку фарму.

"А што се тиче Битке код штале за краве, верујем да ће доћи време када ћемо открити да је Сноуболова улога у њој много прецењена", рекао је Сквирел и заиста, успео је да докаже осталим животињама у наредном периоду да је његова тврдња била исправна. Наиме, нема везе што се Сноубол јуначки борио за своју врсту, сваки његов покрет био је изокренут. Због тога постаје непријатељ број један Животињске фарме.

Наполеон је држао чврсто своју власт уз помоћ Сквирела и паса. Постао је недодирљив вођа.

"О Наполеону се више није говорило једноставно као о Наполеону. Сви су му се обраћали на свечан начин, као наш вођа Наполеон, а свиње су уживале у измишљању титула - попут Отац свих животиња, Ужас човечанства, Заштитник овчијег тора, Пријатељ пачића, и томе слично. У својим говорима Сквиерл је са сузама које су му цуриле низ образе говорио о Наполеоновој мудрости, добробити његовог срца, дубокој љубави коју је осећао за све животиње; посебно за несретне животиње које, још у незнању и ропству, живе на другим фармама. Било је уобичајно да се Наполеону преписује свако успешно остварење и свака срећна околност."

Убрзо су свиње заборавиле на својих седам заповести. Скоро сваку су исправили, а врхунац је био када је ипсрављена седма.

"Све животиње су једнаке, али неке су једнакије од других."

Хармонија већ одавно није постојала на фарми. Свиње и пси су имали све могуће привелигије, па чак то да живе у бившој кући господина Џонса, спавају на креветима и пију алкохол. Врхунац је био када су направили сарадњу са људима и име фарме вратили у Властелинска фарма. На самом крају, остале животиње су скроз збуњене целокупном ситуацијом. "Није се више знало ко је човек, а ко свиња."


Овај роман нећете испустити из руке док га не прочитате. Јединствена басна у облику романа ће освојити сваког љубитеља историје и политике, али и социјологије и психологије. Моћ говора и пропаганде никада нису били тако једноставно и до детаља описани. Према томе, трк до библиотеке или до књижаре Delfi.

Нема коментара:

Постави коментар