Грађавинским чудима и идејом бесмртности једна старовековна цивилизациија је успела да очара људе широм света. Међутим, иста цивилизација нас је све бацила у ребус како је све то постигла. Годинама смо мислили да су египатске пирамиде градили робови, а онда је једно археолошко истраживање све то порекло. Прочитајте више о томе у даљем тексту, али и о другим открићима који су нам дочарали живот Древног Египта.
Стари Египћани су пре 45 векова подигли три велелепне пирамидe. Свака гробница фараона је саграђена од око шест милиона кречњачких квадрата, а сваки је тежак по 2,5 тоне. Градња је трајала седамдесет година и градили су их неколико десетина хиљада људи.
 |
| (Фото: Pixabay/MissesWallace) |
Ко су градитељи?
До скоро људи су веровали у две теорије њихове изградње. Прва је била да су Египћани знали за неку технологију која нама данас није позната, а друга је да су их подигли уз помоћ ванземаљаца. Међутим, обе теорије ће оповргнути признати професор египатске археологије на Институту за орјент у Чикагу - Марк Ленер. Он је успео да разоткрије да су људи направили пирамиде и да они нису никако били робови како нам већ дуже време дихтира холивудска машинерија.
Наиме, године 1999. је сасвим случајно откривена једна гробница. Један туриста је јахао пустињом и копито од коња је пробило свод гробнице. Овим открићем је стављена тачка на теорију да су велелепне пирамиде градили робови, јер су унутра пронађени скелети радника. Поред већине скелета се налазио натипис са занимањем појединца. Интересанто је да су се унутар гробнице налазиле уметнине баш као и код славних фараона. Кипови, рељефи и натписи хироглифа које су археолози затекли унутра нам доказују да робови нису градитељи једног од седам светских чуда античког света. Већем броју пронађених скелета су пренапрегнута кичма што нам говори да су они градитељи.
Потом је око пирамида пронађена пекара са огромним посудама за мешање теста и калупима за хлеб. Археолозима ова слика није била страна, али су први пут могли да је виде уживо, а не на моралима гробнице у Сакари који нам објашњавају производњу хлеба и пива у Старом Египту.
Професор Ленер ће ускоро откири још нешто. Наиме, свакодневно је пролазио кроз капију бедема који је био висине од око четри метра ни не слутећи шта тај зид крије. То је у ствари био бедем висок 10 m са капијом која је била висине 9 m, а представљао је границу светог земљишта.
Са дрге стране капије налазила се лука за коју се првобитно сматрало да је служила за транспорт кречњака на свето земљиште. Дуго се постављало и питање одакле је довезено пет милиона тона кречњака, а потом је Ланер решио још једну загонетку народа поред Нила. Наиме, он је нашао канал у Гизи из којег се црпио кречњак и т име ставио тачку одакле је довезен кречњак.
1954. године откривена је подзема комора. Налази се у близини Кеопсове пирамиде, па су многи помислили да ће унутра наћи мумију овог великог фараона. Међутим, пронађен је велики дрвени брод. Нађен је растављен и тринаест година је требало да се поново састави. Сматра се ремек делом од дрвета.
У пирамиди се налази запис да су фараону биле потребне две барке, дневна и ноћна, како би могао да плови пут запада, ка сунцу, ка вечном боравишту. Не зна се да ли је овај брод из погребне поворке или само једна од његових загробних уметнина. Дужина Кеопсовог брода је 45 m и један је међу најстаријим на свету.
Потом су археолози открили да се у близини налази и друга комора, али њу нису хтели нагло да отварају. Наиме, отварањем прве доказано је да је брод више уништен за време откада је дошао у додир са свежим ваздухом него што је био у комори 4.600 година. Новијом технологијом пробушена је само мала рупа и убачена је камера. Утврђено је да се унутра налази још један брод, али ископавање није извршено.
Египтолог и стручњак за мумије Боб Брајер покушао је да дочара садашњици поступак мумифицирања. Овај научник је прочитао све египатске списе на поменуту тему и решио је да проба да направи савремену мумију.
Стари Египћани живели су на источној обали Нила, а мртви су одвођени на западну обалу. Покојник се звао запдањак. Веровали су да само очувано тело може ускрснути, па су зато на све начине покушавали да га очувају после смрти. Треба напоменути да су древни Египћани знали да одстране мозак из тела преминуле особе кроз нос, а да притом не оштете лице покојника. Такође, правили су веома мали рез на стомаку не би ли извадили органе из тог подручја. Све то је утицало да се професор Брајер добро припреми за поменути експеримент.
Брајер је отишао пут Каира не би ли тамо на отвореном базару нашао све биљке које су му потребне. Пре свега искључиво је тражио да купи тамјан и мирху из Судана или Јемена, јер су исте користили и древни стручњаци мумифицирања. Верује се да су оба зачина у прошлости били веома скупа, па су зато само богатији могли себи да приуште мумифицирање.
Балзамирање тела трајало је 70 дана. Сваки извађени орган би имао своју небеску посуду. Унутрашњост тела се испирала палминим вином и стављала би се мирха. Затим би извршили дехидрирање тела помоћу соли. Мумија се и споља и около облагала сољу и потом би била остављена на чекање 35 дана. На крају би се тело премазивало уљима и замотавало се у фину тканину. Затим би свештеник који би на себи имао маску главе бога Анубиса илити главу шакала вршио обред. Једини орган који је остајао у телу било је срце.
Професор Брајер је уз помоћ медицинара успео да изврши мумифицирање тела користећи се староегипатском методом. Преминули је пре смрти пристао да се од његовог тела створи мумија и тако помогне науци.
Године 1969. је откривена још једна гробница у којој су се налазиле мумије фараона. На западној обали Нила, у земљи мртвих, пронађени су остаци Рамзеса Великог, Сетија I, Тутмоса III и многих других. Уз мумију, која се налазила углавном у осликаном саркофагу, су се налазили кипови чувара и мали кипови слуге, а њихова сврха је била да штите фараона у загробном животу.
Овим открићима решени су неки од ребуса који су дуго мучиле археологе, историчаре и велике љубитеље староегипатске цивилизације.
Са дрге стране капије налазила се лука за коју се првобитно сматрало да је служила за транспорт кречњака на свето земљиште. Дуго се постављало и питање одакле је довезено пет милиона тона кречњака, а потом је Ланер решио још једну загонетку народа поред Нила. Наиме, он је нашао канал у Гизи из којег се црпио кречњак и т име ставио тачку одакле је довезен кречњак.
 |
| (Фото: Pixbay/lyad) |
Дрвена барка
У пирамиди се налази запис да су фараону биле потребне две барке, дневна и ноћна, како би могао да плови пут запада, ка сунцу, ка вечном боравишту. Не зна се да ли је овај брод из погребне поворке или само једна од његових загробних уметнина. Дужина Кеопсовог брода је 45 m и један је међу најстаријим на свету.
Потом су археолози открили да се у близини налази и друга комора, али њу нису хтели нагло да отварају. Наиме, отварањем прве доказано је да је брод више уништен за време откада је дошао у додир са свежим ваздухом него што је био у комори 4.600 година. Новијом технологијом пробушена је само мала рупа и убачена је камера. Утврђено је да се унутра налази још један брод, али ископавање није извршено.
Мумифицирање
Стари Египћани живели су на источној обали Нила, а мртви су одвођени на западну обалу. Покојник се звао запдањак. Веровали су да само очувано тело може ускрснути, па су зато на све начине покушавали да га очувају после смрти. Треба напоменути да су древни Египћани знали да одстране мозак из тела преминуле особе кроз нос, а да притом не оштете лице покојника. Такође, правили су веома мали рез на стомаку не би ли извадили органе из тог подручја. Све то је утицало да се професор Брајер добро припреми за поменути експеримент.
Брајер је отишао пут Каира не би ли тамо на отвореном базару нашао све биљке које су му потребне. Пре свега искључиво је тражио да купи тамјан и мирху из Судана или Јемена, јер су исте користили и древни стручњаци мумифицирања. Верује се да су оба зачина у прошлости били веома скупа, па су зато само богатији могли себи да приуште мумифицирање.
Балзамирање тела трајало је 70 дана. Сваки извађени орган би имао своју небеску посуду. Унутрашњост тела се испирала палминим вином и стављала би се мирха. Затим би извршили дехидрирање тела помоћу соли. Мумија се и споља и около облагала сољу и потом би била остављена на чекање 35 дана. На крају би се тело премазивало уљима и замотавало се у фину тканину. Затим би свештеник који би на себи имао маску главе бога Анубиса илити главу шакала вршио обред. Једини орган који је остајао у телу било је срце.
Професор Брајер је уз помоћ медицинара успео да изврши мумифицирање тела користећи се староегипатском методом. Преминули је пре смрти пристао да се од његовог тела створи мумија и тако помогне науци.
Године 1969. је откривена још једна гробница у којој су се налазиле мумије фараона. На западној обали Нила, у земљи мртвих, пронађени су остаци Рамзеса Великог, Сетија I, Тутмоса III и многих других. Уз мумију, која се налазила углавном у осликаном саркофагу, су се налазили кипови чувара и мали кипови слуге, а њихова сврха је била да штите фараона у загробном животу.
Овим открићима решени су неки од ребуса који су дуго мучиле археологе, историчаре и велике љубитеље староегипатске цивилизације.
Нема коментара:
Постави коментар