О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

31.05.2017.

Сестре које су промениле светску књижевност

Биле су испред свог времена. Златне звезде су британске књижевности. Њихова дела и данас су међу најчитанијама широм света. Више пута су њихови романи преточени у игране филмове и ТВ серије. Оне су сестре Бронте - Шарлот, Емили и Ен.

Овако је сестре Бронте видео њихов брат Бранвел 

Сви романи сестре Бронте су постали класици које све генерације, углавном нежнијег пола, радо читају. У својим делима су показале да и жене знају да осећају и да нису само предмети обожавања јачег пола. Сестре Бронте многи сматрају феминисткињима, које су започеле неку врсту борбе за женска права. Да ли је на то утицала мешавина ирских (по оцу) и енглеских гена, не знамо, али знамо да без њих светска књижевност никада не би била иста.

Породица Бронте


Шарлот је рођена 21.04.1816., Емили 30.07.1818., а Ен 17,01,1820, године у Тронтону, грофовији Јоркширу. Имале су још две сестре Марију и Елизабет које нису дочекале касну младост и брата Бранвела. Њихов отац Патрик је био свештеник Англиканске цркве у селу Харвоту, а пре овог светог позива био је учитељ. Трагедија је задесила породицу Бронте 1821. године - преминула им је мајка/супруга Марија од турбеколозе и то само након годину дана од селидбе у Харвот. Деца су имала мајчинску фигуру у тетки Елизабет која се после смрти сестре бринула о њеној породици. Трагдеија се ту није завршила јер су се и две старије кћери, Марија и Елизабет, разболеле у интернату, а потом по доласку кући преминуле.

Парохијска кућа у Харвоту није била велика за многочлану породицу Бронте. Стајала је издигнуто над стрмим селом. Док је предњи део куће био окренут ка сеоској цркви и гробљу, задњи је гледао на пустару по којој су се деца Бронте волела играти. Животни век у њиховом селу усред пустаре био је 25 година, пре свега због сирмаштва и болести које су тада харале.

Школовање, детињство и посао


Занимљиво је да су све три сестре похађале различите школе у различито време, иако их је отац као некадашњи учитељ могао и сам кући подучавати. Једноставно, отац Патрик желео је да пружи школско образовање својој деци. Треба да напоменемо да су то били интернати, а свој живот у њима пренеле су у своја дела. Храна је била лоша, сама зграда интерната стара и непогодна за школу, а дисциплина и више него сурова. Две поменуте старије сестре, Марија и Елизабет, су се баш у интернату и разболеле, а недуго по повратку кући преминуле су од турбеколозе. Најмлађа Ен је наставила да се школује од куће после изласка из интерната.

Све три  сестре су у детињству заједно са братом волели да проводе време заједно у свом дому и почели су сви да пишу у раној доби. Занимљиво је да им је отац волео сам да обедује, баш као и њихова тетка. Брат Бранвел је био веома талетован уметник, али проблем је био што није могао да се усредсреди на једну ствар и да у томе буде упоран. Издао је пар песама, почео је да се бави вајарством, па сликарством, али ни у чему није истрајао. Као кап која је прелила чашу је била Бранвелова веза са женом свог послодавца.

Баш као што се нису временски поклапале са школовањем, исто је било и с послом. У различито време су биле гувернанте и учитељице, а овим занимањима су се у то време бавиле девојке ниже средње класе. Посао гувернанте и учитељице сматрао се незхвалним, јер им нико није указивао поштовање за њихов труд и рад. Шарлот и Емили су 1842. године отишле у Брисел не би ли усавршиле свој француски језик, али су убрзо морале да се врате јер им је преминула тетка Елизабет. После сахране, Шарлот се вратила у Брисел где је боравила око годину дана и ту је радила као професор енглеског језика. Joш током прве посете данашњој престоници Белгије, Шарлот се заљубила у господина Ежеа (који је иначе држао школу заједно са својом супругом). Управо та неузвраћена љубав је инспирисала да пише своје љубавне романе. Породица ће опет бити на окупу 1845. године у селу Харботу. Тих година када су се сестре усавршавале и налазиле посао, њихов једини брат Бранвел се одао опијуму и алкохолу, док је отац све више губио вид.

Годину дана после поновног окупљања породице у Харботу, сестре су о свом трошку издале збирку поезије, под псеудомом (мушких имена) Карер (Шарлот), Елис (Емили) и Ектон (Ен) Бел. Све су објавиле романе који су имали различите успехе код енглеске читалачке публике тога доба.

Издавање књига


Енин Агнес Греј и Шарлотина Џејн Ејр објављени су 1847. године. Шарлотина Џејн Ејр је била и најчитанији и најпродаванији роман поменуте године. Енин други роман Станарка напуштеног замка и Емилини Оркански висови су објављени 1848. године и док је први добро продован, Емилин је доживео дебакал.

Занимљиво је да је Шарлот свој први приход од романа Џејн Ејр потрошила на зубара. Иначе, док је била млађа није маштала да постане писац, већ сликар. Сматра се да је она илустровала друго издање њеног првог објављеног романа.

С данашењ тачке гледишта, Шарлот Бронте се сматра једном од највећих енглеских књижевника икада, али се ипак сматра да јој је једна сестра преузела "трон" својом генијалношћу. Наиме, без обзира на тадашњи лош рејтинг Емилиног романа, њени Оркански висови су по многима постали роман над романима. Називају га и песмом у прози. Иначе, Емили је поред овог феноменалног класика иза себе оставила и 177 песама, а њене љубавне песме спадају у најлепше песме енглеске књижевности. Што се тиче Ен, иако су њени романи били читани и продавани у доба када су издани, данас се сматрају осредњим делима.


Турбеколоза и смрт


Турбеколоза је дошла у дом Бронте. Прво је у септембру 1848. године преминуо њихов брат Бранвел, а око три месеца касније, тачније 19.12. исте године, иста болест је покосила и Емили. Наредне године, 28. маја, преминула је од турбеколозе и Ен.

Овде треба да вам испричам једну занимљивост. Наиме, Емили је обожавала животиње и ноћ пре него што ће отићи на други свет, инсистирала је да нахрани своје куче, баш као што је то и сваки пут радила, иако јој је тело било веома слабо. Иначе,  док је радила као учитељица једном је изјавила својим ученицама да би више волела да предаје кучићима него њима.

Шарлот је остала сама са оцем и наставила је да пише. Престала је да објављуеје књиге под псеудомом и постала је познати писац. Објавила је Ширли 1849. године, а Виолет 1853. Годину дана потом удала се за очевог пријатеља и колегу Артура Бела Николаса. Иначе, Шарлот је први пут била запрошена од стране Артура Николоса још пре одласка у Брисел, али га је одбила. Своју руку му је дала тек након смрти њених вољених сестри и брата. Преминула је од турбеколозе, 31.03.1855. године, током своје прве трудноће и након девет месеци брачног живота. Постоји и друго веровање које каже да је чувена књижевница издахнула због екстремних јутарњих мучнина, с којима се иначе мучила и садашња британска принцеза Кејт Мидлтон.

Занимљиво је да су Шарлот прошена још од два господина. Брат њене другарице ју је на њен 23. родђендан запросио путем писма, али га је она одбила јер га није волела. Наредна просидба је дошла од човека који је претходно само једном видео и она је испила чај са њим, али није прихватила његову понуду.

Њен роман првенац Професор је издат постхумно 1857. године. Четири године од тога преминуо је и отац сестре Бронте, Патрик, у дубокој старости. Несрећни човек је сахранио све своје најмилије.

Прича о породици Бронте и њихова три најпознатија члана је и екранизована у виду играног филма To walk invisible.




Данас је њихова кућа у Харвоту пут ходочашћа за многе љубитеље праве литературе. Њихова дела су екранизована, саставни су део многих позоришта и опера. Једне су од најцитиранијих књижевница икада, а њихови романи и песме се читају изнова и не губе на популарности.

Нема коментара:

Постави коментар