О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

12.04.2017.

Корени ускршњег зеке и шарених јаја

У недељу славимо Ускрс илити васкрсење Исусово. Сви ћемо обојити јаја, а поред јаја ставићемо и зеку, јер су то симболи овог празника. А да ли знате одакле потичу корени ових ускршњих симбола?

Фотографија: Pixabay/Alexas_Fotos

Када је црква почела да слави Ускрс у II веку, зец и јаје су већ имали дугу историју значајних симбола у тзв. предхришћанском периоду. Сматра се да су управо хришћански мисионари "кривци" што данас поменута два симбола везујемо за ускршњи празник. Међутим, не можемо са сигурношћу рећи да ли су и пост, поводом овог празника, преузели из паганских обичаја.

Иначе, Ускрс на старословенском значи раст и развој.

Ускршњи зека


Ускршњи зека је у српске домове дошао преко запада, а своје корене вуче из старих паганских обичаја Англосаса. Наиме, Англосаси су сваког априла славили своју богињу пролећа и новог живота, Еастер, а зец се сматрао њеним земаљским утеловљењем. Треба да знате да је баш зец најчешћи симобл плодности и поновног рађања.

Међутим, нису Англосаси били једини са оваквим веровањем. Слични симболи се везују и за феничанску богињу плодности Аштарта и вавилонску Иштар. Занимљиво је напоменути да је зец због свог брзог и честог размножавања био света Афродитина животиња.

Ако се питате одакле потиче сласни чоколадни зека, одговор је из Немачке. Управо се из ове државе у XIX веку обичај ускршњег зеке прошири на хришћанску Европу.

Занимљиво је да је у историји остало забележено и веровање да су зечеви хермафродити, па према томе зечице могу да рађају а да не изгубе невиност. Због тога је хришћанство касније почело да везује зечеве са зачећем Девице Марије, а касније и са Ускрсом.

Бојење јаја


Јаја су у древним временима била симбол плодности и обиља. Увек су била присутна током пролећних фестивала. Богаташи би тада међу собом поклањали јаја украшена златним листићима, док су их обични људи красили са разним биљем. 

Грци су веровали да се Ерос, најстарији од свих богова и од кога је све настало, родио из јајета. Стари Грци и Римљани су користили јаја када би славили неког од својих васкрслих богова. У древној Месопотамији јаја су била симболички повезана са богињом плодности, Астарте.  Док је у Старом Египуту јаје поред плодности представљало и благостање. Египћани, Келти, Вавилонци, Феничани и многи други су били уверени да се планета Земља излегла из јајета. Стари Грци и Египћани су чак у гробове својих покојника стављали јаја. Међу иранским народима традиција бојења јаја траје већ 2500 година. Јевреји и данас имају специјални "однос" с јајима. Наиме, пржена јаја имају своје место на празничној јеврејској трпези, пошто су симбол пролећа и поновног рађања. 

За крај што се тиче бојења јаја оставила сам оно што је нама најинтересантније, а то је да је један од најчешћих мотива за украшавања јаја код старих словена била свастика, пошто је универзални симбол плодности. Временом се овај обичај изгубио из наше традиције. Иначе, бојење јаја се први пут спомиње код Срба у XVI веку.

Фотографија: Pixabay/Alexas_Fotos

Зека и јаја


Постоји паганско веровање с почетка нове ере које каже да је током пролећа  долазило до тзв. космичке једнакости. Наиме, током пролећа дани и ноћи су једнаке дужине. Тако је богиња месеца, која се поистовећавала са зецом, добила космичку једнакост са богињом сунца, која се иначе поистовећавала са јајетом. 

Позната је и легедна која каже да је поменута богиња Еастер наишла у шуми на смрзнуту птичицу. Еастер је много растужила судбина угинуле птичице, па ју је зато оживела и претворила у зеца којег је крзно штитило од хладноће. Али пошто је зека некад био птица, наставио је да носи јаја. У знак захвалности за даривање новог живота, зека је сваког пролећа доброј богињи Еастер поклањао осликано јаје. Занимљиво је да је ову причу међу првима разоткрио ни мање ни више него Јакоб Грим

Други историјски запис, који повезује ова два симбола, је с почетка XVI века и долази из Немачке. Наиме, деца у Немачкој тог доба су чекала зеца који на ускршње јутро полаже јаја у гнездо која су деца направила. Из Немачке овај обичај је нашао пут до САД. Десило се то почетком ХХ века, а узрок томе је велики број немачких колониста на нови континент. 

Ускршњи пост 


Веровали или не, чак и пост од четрдесет дана вуче корене из паганства. Легенда каже да је вавилонска богиња Иштра имала сина Тамузу којег је добила са богом Сунца - Валом. Несрећним околностима њиховог сина је појела дивља свиња. Очајна богиња није могла лако да преболи смрт свог сина, па је наредила народу да се обележава његова смрт, тако што ће четрдесет дана пре годишњице постити, а потом за годишњицу јести прасетину.


Сада поред традиционалне верске приче о фарбању јаја, знате и за оне паганске из предхришћанског периода. Лепо је знати да се нека традиција одржала иако је долазила из различитог веровања, јер на крају или почетку није битно одакле шта долази, већ да ли доноси срећу и радост међу људима. 

Свима вам желим радостан највећи хришћански празник! ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Нема коментара:

Постави коментар