О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

15.02.2017.

Србијо, срећан ти Дан државности!

Данас је Дан државности наше државе, па је сходно томе овај текст посвећен тој теми. У даљем тексту сазнаћете све о овом великом дану који празнујемо 15. и 16. фебруара.


Два догађаја у националаној историји имају подједнаки значај за државу Србију. Први је почетак устанка против Турака, а други се десио 31. годину после првог - донешење првог устава модерне Србије. Оба догађаја су се десила на хришћански празник - Сретење Господње.

У закон о државним и другим празницима Републике Србије од 11.07.2001. године у члану 1. стоји следеће: "Државни празник Републике Србије јесте Сретење - Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. Сретење - Дан државности Србије празнује се 15. и 16. фебруара."

Сретење 1804. године


На овај датум збио се збор на Орашцу, код Аранђеловца, на којем су присуствоавли сви устаници који су умакли Турцима у тзв. сечи кнезова. Они су на поменути збор дошли пар дана или само дан раније, а неки и раном зором на само Сретење. Збор је предводио чувени Ђорђе Петровић Карађорђе који је свим присутнима изнео тешко стање које је владало у београдском пашалуку, али и у целој нашој тада окупираној земљи. Око три стотине устаника, колико их је учествовало на овом збору, донело је одлуку да се дигне против дахија јер како и народне песме кажу "нису могли више трпети турског зулума"

Хтели су да њихов вођа буде харамбаша Станоје Главаш или кнеза Теодосије Марићевић или Вуле Илић Коларац или кнез Марко Савић, али сва четворица су уз ваљане разлоге одбили почасну понуду. Иако се у почетку и он опирао, за вођу је изабран поменути Карађорђе. 

Затим је буковачки прота Атанасије Антонијевић благословио збор и присутне заклео на верност новом вожду, а Карађорђе се потом изљубио са свим устаницима. 

Тако је почео Први српски устанак који је за циљ имао да се покрене борба против вишевековног окупатора - Турака илити Османлија. Био је то почетак српског ослобођења.

Сретење 1835. године


Овога дана у Крагујевцу донешен је први устав модерне српске државе (а трећи у српској историји). У народу је познат као Сретњски устав због датума на који је донешен.

Устав је донешен пре свега не би ли се ограничила власт кнеза  Милоша Обреновића који је од Османлија добио титулу "врховни кнез" (на турском: "баш кнез"). Наиме, незадовољство народа због Милошевог апсолутизам довело је до нових буна широм Србије.

Најпознатија је Кнез Милетина буна из јануара 1835. године, коју можемо поистоветити са демонстрацијом против кнежеве апсолутистичке власти јер није било проливене крви. Занимљиво је да се овој буни прикључила и сама књегиња Љубица, али и најмалађии Милошев брат Јеврем. После преговора са побуњеницима кнез Милош је свом народу обећао сазивање Велике народне скупштине и доношење устава. 

Устав је за свега двадесет дана написао секретар кнеза Милоша - Димитрије Давидовић. Занимњиво је да је устав написан по узору на либералне уставе тог доба - Белгије и Француске. 

Велика народна скупштина је изгласла доношење устава. Међутим, устав се није свидео неким силама тога доба. Пре свега Аустрији и Русији, јер су га сматрали револуционарним чином који може да угрози монархију. Не треба посебно да помињем да ни Турци нису били одушевљени њиме, па су сходно томе три велике силе убедиле Милоша (којем је овим чином упала кашика у мед) да га повуче после само пар недеља од његовог доношења. 

Тако је Милош поново имао сву власт у својим рукама, а народ му није могао ништа. Међутим, српски народ је сада знао да се за своја права може изборити само ако се реши утицаја великих сила.

Занимљивости


  • Дан државности се славио до стварања Краљевине СХС да би потом био укинут
  • Сретење као Дан државности поново смо почели да славимо тек 2002. године
  • Од 2012. године Гугл сваки пут Србији честита овај празник
  • 2016. године Гуглу се у честиткама придружила и популарна друштвена мрежа Фејсбук
  • Од 2011. године на свако Сретење статуа Манекен Пис, симбол Брисела,обучена је у шумадијску народну ношњу

Иако, ни један ни други догађај нису успели у својим намерама "из прве", оба догађаја су била први корак ка слободи и управо због тога заслужују да се празнују као Дан државности. Србијо, срећан ти празник!

Нема коментара:

Постави коментар