О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

18.01.2017.

Она је била ноћна мора Старог Рима

Многе краљице су желеле да постану моћне као што је била Јулија Аурелија Зенобија, али мало њих је у томе успело. Ову сиријску краљицу Палмирског царста из III века Стари Рим памти као једну од најгорих ноћних мора. "Ја сам краљица, и све док живим ја ћу владати", рекла је она римским окупаторима и тако ушла у историју.

Портрет краљице Зенобије, Едвард Поинтер

Ко је била Зенобија?


По мајци Египћанки, била је потомак славне Клеопатре. Зенобија је имала само четрнаест година када је постала друга супруга краља Одената (оснивача Палмирског царства). Тим чином села је на трон плодне мале краљевине у сиријској пустињи, која је имала око 150.000 душа. Тачна локација овог царства налазила се у оази која је смештена на пола пута од Средоземног мора до реке Еуфрат. То је била веома значајна локацији, јер су туда пролазили трговачки путеви који су повезивали Рим, Египат, Феникију, Дамаск и Емесу (данашњи Хомс у Сирији). Овуда се чак ишло и ка истоку, ка Кини. Од сваког трговца каравана који је пролазио тим путем, Зенобијино царство је  добро профитирало. Наиме, путници су морали да плаћају нешто као данашњу путарину. Палмира је имала неки вид назависности у Римском царству. Имали су своју војску, трговину, начин живота,... Ово допуштање слободе и давање Оденату Палмиру на управу, Римљани су сами себи заболи нож у леђа.

Није било чудно да се у пустињском лову види и сама краљица Зенобија, пошто је била одличан стрелац. Скоро увек је била одевена као ратник и командант, а у такмичењу испијања пића надмашивала је своје војнике. Била је сјајни говорник и преговарач. Знала је египатски, грчки, армејски и латински језик. Волела је да дискутује о филозофији на било ком од поменутхи језика. Такође, волела је и да и организује савршене гозбе, а оно што никако није волела су интимни односи. Јавно је говорила да је спавала са својим мужем само да би родила.

Иначе, Зенобија и Оденат су презирали Римско царство, али то не треба да нас чуди јер је поменута империја и другим покореним народима тога доба била мрска. Краљица је сањала када ће Рим пасти не би ли Палмира заузела његово место. Маштала је о освајању града на седам брежуљака (Рима).

Лукава тактика и успон на врх


Свој освајачки сан владари Палмирског царства почели су нападом на Персију. Своју акцију су оправдали тврдњом да су то учинили не би ли осветили некадашњег римског цара Валеријана који је тамо пао у заробљеништво. Наравно да је моћни Рим био очаран разлогом похода, па су дали Зенобији и Оденату да потпуно преузму нападнуту и освојену земљу.

Међутим, 267. године краљ Оденат и његов син из првог брака, Херодијан, убијени су док су се спремали у поход на Кападокију. Убиство је извршио краљев нећак Меоније, а на то га је наговорила Зенобија. Овим чином сва моћ и власт су прешли у руке краљице Зенобије и њеног тада једногодишњег сина Вабалата.

Главни краљичин циљ је био да настави експанзију, па је сходно томе брзо освојила Египат, Антиохију, источну Анадолију и већи део Медитерана (тачније све до Босфорског мореуза).  Савезе је склопила са Јерменијом и Арабијом. Њена моћ над освојеним територијама је била толико јака да је могла да заустави испоруку хране која се слала у Рим. Од 269. године Зенобијина власт се простирала над више од 1/4 некадашњег римског земљишта.

Несумњиво је одабрала прави тренутак за свој поход пошто су се Римљани тада борили на северу са Готима, а појавила се и куга.

Реакција Рима


Рим је "лудео" зато што им је достава хране била блокирана, што су Римљани протерани из Египта и што је палмирска краљица погубила тамошњег префекта Тенагина Проба, али без обзира на све то Римљани нису учинили ништа. Једноставно, веровали су да једна жена није могла да држи дуго у својим рукама толику империју.

За Рим је и сама чињеница да су изгубили огромн део своје територије била понижавајућа, али ако се томе дода да је тај део царске земље освојила жена, онда је ова рана била још болнија и дубља. Када је Зенобија у својој новој империји увела кованице са својим ликом, Рим више није могао да ћути. Била је то кап која је прелила чашу. Римски цар Аурелијан је оставио бојно поље у Галији и са својом трупом се упутио ка сиријској граници. Када је дошао тамо преплавио га је бес јер га је Зенобија чекала без трунке страха са мачем у руци. Иначе, Аурелије је рођен у Сирмијуму на територији данашње Србије.

Велика је штета што палмирска краљица није схватила да су Римљани били и више него спремни за борбу и да је цар Аурелије био веома лукав. Краљица и њени војници су веровали да се непријатељ њих боји и да су преуморан. То је уједно била и њена највећа грешка. Римљани су лукавством поразили краљицу Зенобију.

Пораз краљице ратнице


Прича каже да су римски војници кренули прво на Антиохију и да су ту савладали многе Палмиране који су дошли да се боре. Чувши то, Зенобија се вратила у утврђење у граду Емеси. Нашла је начин како да подигне адреналин преживелим војницима. Прадирала је улицама града са човеком који је тврдио да је цар Аурелијан заробљен. Међутим, тада се Аурелијан појавио на вратима града и замолио је да се преда не би ли тако избегла још један срамотни пораз. Тада је уследила борба из које су римске трупе изашле као победници.

Зенобија је потом отишла у Палмиру, а несрећа је била да овај град није био опасан зидинама (бар не зидинама вредних помена). Римљани су потом опљачкали и уништили Палмиру. Краљица Зенобија је успела да побегне из града и на камили се упутила ка Персији. Њена срећа није дуго трајала јер ју је, код реке Еуфрат, заробила римска коњица.

Зенобијина војска је десеткована, њен град је био у рушевинама, а њено царство је поново било у римским ланцима. Аурелијан је без трунке размишљања решио да покаже свој тријумф свим оним сенаторима који су сумњали у њега. Парадирао је кроз Рим показивајући на хиљаде нових заробљеника и много егзотичних животиња. На крају те поворке била је окована златним ланцима Зенобија, а иза ње су само била свечана празна кола са којима је она планирала да уђе у Рим када га освоји.

Корачајући улицама Рима, Зенобија је знала да иде у смрт. Истог су мишљења били и сви који су гледали победничку параду. Дошло је време да се пркос палмирске краљице наплати. Иако се са сигурношћу не зна шта се потом десило, једна прича каже, да се после коришћења својих говорничких способности пред царом и сенатом, Зенобија домогла слободе. Наводно се и удала за једног сенатора и наставила да живи мирним животом недалеко од Рима у једној вили. Друга прича каже да је у тамници штрајковала глађу и да је тако и преминула.


Цар Аурелије је имао само речи хвале за Зенобију


"Они који говоре с презиром о рату који води жена, не познају лик и моћ Зенобије јер немогуће је појмити њену храброст и темељну припрему камења, стрела и од сваких врста оружја, којима је кренула на нас. Када би знали какава је то жена, како је разборита у доношењу одлука, како је одлучна у наређивању, како је строга према војницима, како је дарежљива када то захтевају околности, како је непопустљива када то изискује стега. Могу рећи да је њена заслуга то што је Оденат поразио Персију...

Иако је невероватно лепа тамна у лицу, очију црних и веома сјајних, зуби су јој били тако бели да су многи мислили да она нема зубе, него бисере; глас јој је био јасан и мушки...

Возила се на колима, ретко у кочији, а често је јахала коња..." 



Овај текст сам решила да напишем не само у част великој владарки Зенобији, већ и њеном граду Палмири. На велику жалост, Палмира је данас ратна зона и некe тамо зле душе мисле да могу избрисати историју овог града заједно са женом која га је прославила пре много векова. Признајем, да по мало завидим свима онима који су пре крвавих сукоба посетили овај антички град, јер Палмира после последњих сукоба више никада неће бити иста.

Нема коментара:

Постави коментар