О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

21.12.2016.

Прича о Деда Мразу

Још десет дана нас дели од чараобне ноћи, па сходно томе овај текст је посвећен најпопуларнијем деки овог периода. Сазнајте његове корене и како је постао онакав каквог га ми данас познајемо, али и како је дошао у српске домове. Уживајте у причи о Деда Мразу.

Фото: Pixabay/karnewarfel

Хришћански узор


Лик данашњег Деда Мраза настао је по узору на светог Николу који нам је познат као заштитник морнара, деце, студената, трговаца и стрелаца. Древни записи кажу да је остао упамћен по својој велокодушности у поклањању новца онима који су га требали.

Прво препричавана, а потом и записана, једна од најпознатијих прича о доброчинству светог Николе док је био епископ Мире у Ликији, гласи овако:

У исто време док је Никола седео на епископској столици, у Мири је живео и богати трговац Димитрије. Поседовао је шест једрењака који су превозили зачине, свилу, парфеме и другу робу у далеке луке дуж Средоземног мора. Цена поменуте робе је била веома висока на обали Средоземља, па нам је јасно одакле је долазило Димитријево богаство. Међутим, његово право богаство није злато и новац који је стекао поштеном трговином, већ његове три кћери - Марта, Рут и Анђелија.

Како су године пролазиле дом Димитријеве породице је био испуњен све већом радошћу, а његове три мезимице су израсле у три лепе жене које су својом песмом и смехом све опчињавале. Стари трговац је живео за оне дане и сате када напушта докове после добро обављеног посла и одлази у загрљај своје породице. Живео је живот из бајке све до дана када га је задесила огромна трагедија.

Наиме, прва лоша вест је била да су његова три брода, док су се враћала са добро обављеног посла, запала у олују и доживела крах. Ветар их је одвукао ка сицилијанској стеновитој обали и од јачине ударца у исту су страдали. Не само да су му страдали сви бродови, већ и терет на њима, а само неколико морнара је успело да извуче живу главу. Преживели морнари су се вратили у Миру, али без пребијене паре.

Убрзо по овом немилом догађају стигла је и друга лоша вест. Два Димитријева брода су на Црном мору преузели пирати.

На крају, као со на рану, остао је и без последњег брода. Једне јесење вечери док су радници товарили брод са маслиновим уљем и вином, Димитрије им је дао на паузи за оброк да попију и мало вина не би ли се окрепили. Међутим, неке од њих ја алкохол добро "ухватио". После вечере, док су журили да напуне брод, да би ујутру могао да отплови, пар припитих радника је разбило неколико товара са маслиновим уљем. Трчећи да види шта се десило, Димитрије случајно испусшта фењер. Пламен одмах захвати брод, а онда га ветар пренесе на докове и околне куће.

Наредног јутра на доковима Мире могао се само видети спаљени брод и терет, као и уништене куће у близини. Човек који је био један од најбогатијих у својој луци, сада је остао без ичега. Међутим, и даље је имао своје највеће богаство - жену и три кћери.


Фото: 33milos33

Ако сте помислили да поштеног трговца Димитрија није могло ништа горе да задеси, онда сте се преварили. Док је Димитрију још цветао посао, његову најстарију кћи Марту је својим удварањем освојио син другог богатог трговца из Мире. Будући зет звао се Јоатан. 

Како је налагало то доба, када породице саглсно донесу одлуку да прихватају брак између своје деце, уговора се и мираз који млада доноси у будући дом. Међутим, са свом трагедијом која га је задесила, Димитрије нио био у стању да исплати суму коју су се договорили. Да ствар буде још гора, девојке у то време које нису могле да нађу мужа који би у будућности бринуо за њих, често су на крају завршавале на просјачком штапу и продаване су као робиње после смрти оца.

Због свега горе наведеног, очајни Димитрије је био дубоко узнемирен и није могао да спава ноћима. Тако, док су га мучиле црне мисли, чула се нека мања бука с крова, а потом  као да је нешто пало кроз оџак.  Несрећни Димитрије није могао од проблема који су му растурали душу да устане и види шта је. Негде пред зору умор га је савладао и заспао је.

"Тата, тата!", викала је Марта наредног јутра док је трчала у собу не би ли пробудила свог оца. "Види, па то је чудо! Молила сам се и моје су молитве услишене!", узбуђено је говорила Марта док је у рукама држала торбу са тачно онолико златника колико је било обећано за њен мираз. "Ово сам нашла у камину када сам јутрос кренула да наложим ватру."

Димитрије и његова жена нису могли да дођу себи од среће која их је задесила, па клекнуше да се захвале Богу на помоћи. Међутим, срећа није дуго трајала.

Убрзо после Мартине свадбе, друга Димитријева кћер Рут објави да јој је млади официр царске гарде предложио брак и да је она заљубљена у њега. Ова вест је опет несретног Димитрија бацила на размишљање јер се чудо неће десити два пута.

Димитрије поново није могао да заспи од бриге мислећи како својој кћери да обезбеди мираз. Али баш као и прошли пут и тада су се чули кораци на крову, а потом и прасак нечега што је убачено кроз оџак. Димитрије брзо отрчи до камина не би ли видео шта се дешава, али га је Рут претекла. "О, тата", узвикну она, "Ја сам се молила чуду целу ноћ! Знала сам да ће драги Бог одговорити на моје молитве и сада имам мираз који ми је потребан".

Рут се уда, а потом Анђелика објави да јој је један богати племић понудио брак. "Не брини оче! Ја сам се баш као и Марта и Рут молила Богу и знам да ће свемогући помоћи и мени." 

Димитрије тада одлучи да ће целу ноћ чекати на крову не би ли видео који божији изасланик на земљи помаже његовој породици. Убрзо потом је приметио да неко са комшијског крова скаче на његов и убацује кроз димњак врећу. Димитрије тада кину, а божији велокодушни дародавац се окрену према њему.

Стари добри трговац тада препозна младог епископа и крене да му се захвали, али овај га истог момента прекине. "Не захваљуј ми се. Хвала Богу који ми је омогућио да вам помогнем. Пратио сам Исусова упутства да поделим оно што могу са онима којима је потребно", рече Никола, окрену се и оде.

Анђелика се такође удала, док је Димитрије решио да опет напорно ради. Убрзо је стекао још веће богаство. Од тада је тајно сваки пут остављао огроман новац у цркви не би ли епископ Никола поделио онима којима је помоћ била потребна.

Овде треба напоменути да девојке које би остале неудате често би завршиле као робиње, а неке би потом постале и проститутке. Ако сте се случајно запитали одакле светом Николи толике паре да их поклања другима, онда ћу вам само рећи да у списима из древних времена стоји да је рођен у веома богатој породици.

Фото: Pixabay/jill111

Нордијски узор


Ако сте мислили да је само поменути светац имао утицај на стварање лика и дела Деда Мраза онда сте се грдно преварили, јер је и нордијски бог Один послужио као узор. Поменути бог је такође имао дугу белу браду, али то му није једина сличност са омиљеним деком већине деце.

Веровало се, да током појединих празника, Один предводи групу ловаца кроз небо док јаше на осмоногом коњу Слеипниру у потрази за својим пленом. Тај чудни коњ је, по веровању, могао да у кратком временском року пређе огромне раздаљине, баш као што то чине и Деда Мразови ирваси.

Один

Да ствар буде још сличнија са деком са Северног пола, казује нам и прича да су нордијска деца често остављала своје чизме напуњене шаргарепама, сламом или шећером не би ли Слеипнир могао да се одмори и окрепи. Потом ће дечију доброту наградити сам Один тако што ће испражњене чизме напунити слаткишима или мањим поклонима.

После покрштавања германсих народа овај обичај се у Холандији, Белгији и Немачкој одржао, али се приписивао светом Николи. Управо је са тих простора овај обичај нашао пут ка Новом Амстердаму илити данашњем Њујорку. Наиме, док је град био још колонија Холандије, у XVII веку, било је популарно да се качи чарапа на камин не би ли у исте поклоне оставио свети Никола.

Свети Никола и Крампус


У централним и источним алспким земљама свети Никола је често приказан у друштву Крампуса. Он је сушта супротност љубазном и велокодушном светом Николи. Крампус је ђаво са роговима, покиданим оковима на ногама и дугим црвеним језиком.

Наиме, док је Никола доброј деци остављао поклоне, Крампус је безобразну кажњавао. Преносиле су се приче с колена на колено да је децу тукао или би их носио са собом у свој свет таме.

Крампус

Крампус и даље "живи" у неким алпским местима. Наиме, у прве две недеље децембра младићи са овог подручја се облаче у костим са ликом Крампуса и плаше децу по улицама.

Међутим, уопштено гледано, Крампус је избачен из садашњег веоровања, пре свега да би целокупне празнике у месецу децембру одликовао позитиван празнички дух. 


Црни Петар


У Холандији свети Никола није приказан као весео светац који уме да опрости. Напротив, веома је озбиљан и уз себе увек има листу добре и лоше деце. Добру децу увек награди поклонима, док лошу кажњава његов помоћник Црни Петар.

Црни Петар са Деда Мразом у епископској одећи (Фото: Pixabay/TaniaVdB)

Црни Петар такође помаже Деда Мразу да кроз димњак убаци поклоне, па је вероватно зато послужио као узор за вилењаке илити верне помоћнике деке са белом брадом.

Термин и лик који данас познајемо по први пут у историји


Познати књижевник, историчар и дипломата Вашингтон Ирвинг је Синтеркласа (илити светог Николу по холандском) у Историји Њујорка (из 1809. године) преименовао у Санта Клаус ( у оригиналу: Santa Claus) илити Деда Мраза. Тада дародавац поклона није "изгубио" само своје име, већ и своју епискоспку одећу. Наиме, Вашингтон га је приказао више као веселог холандског трговца са лулом који лети кроз ваздух и дели поклоне, него човека чији лик краси фреске и иконе широм света у разним црквама.

Међутим, није само Ирвинг кривац за поменуту збрку. Спомиње се још Александар Андерсон који је био замољен да наслика светог Николу (који је постао заштитник града Њујорка) за прво вече одржано у част тог свеца у поменутом граду сада већ давне 1810. године. Тада је први пут насликан са дугом белом брадом.

Цртеж Томаса Наста

Песма Посете од светог Николе ( данас широм света познатија као Ноћ пре Божића) написана у Њујорку 1823. године, од стране Клемента Кларк Мура, даје нам први опис садашњег Деда Мраза. Мур у песми помиње како буцмасти и весели свети Никола са својим саоницама које вуку ирваси, слеће на кровове не би ли ушао кроз димњак у домове и деци оставио играчке. Једина разлика у односу на данашњег Деда Мраза је та што га је Мур описао као патуљка.

Човек који је дефинисао изглед нама најдражег деке је карикатуриста Томас Наст. Није нам само дао лик данашњег Деда Мраза давне 1863. године, већ му је и три године касније уделио и адресу на хладном Северном полу.

Кока кола и Деда Мраз


Многи верују да је Кока кола измислила Деда Мраза. Међутим, то није истина. Кока кола га чак није ни прва користила у рекламне сврхе безалкохолног пића.

Фото: Pixabay/alexandrucalta

Петнаест година пре поменуте компаније (1915.), Вајт рок бевеџерс је користила Деда Мраза у реклами за продају киселе воде, а 1923. за своје слатко пиће зачињено ђумбиром.

Уметник Худона Санблом је нацртао познатог декицу каквог ми данас знамо за рекламни постер компаније Кока кола. Он је цртао по Муровој песми, али је његов дедица изгледао топлије и више људски. Прича која и данас живи је да му је за модела послужио пензионисани путујући продавац Кока коле. Доделио му је црвено одело које по рубовима има бело крзно, а стари господин је био по прилично округао. Санбломов цртеж није постао симбол Деда Мраза само у САД, већ у читавом свету.


Словенска митологија и Деда Мраз


Док је Деда Мраз углавном свуда представљен као доброћудни декица код нас Словена је другачије. У прошлости је приказиван као зли чаробњак који воли да заледи људе, а неваљалу децу је отимао и убацивао у свој велики џак. Родитељи би потом морали да му дарују поклон не би ли се њихова чеда вратила кућама. Са појавом хришћанства ова прича ће отићи у тотално други смер. 

Фото: Sergeev Pavel

Главни "кривац" за појаву Деда Мраза у Русији је писац Александар Островски и његова бајка Сњегурочка илити Снежана. Ову бајку је потом у оперу преточио Николај Римски-Корсаков и тим чином само још више учврстио у Русији веровање у омиљеног нам деку.

Међутим, са појавом комунизма и лик Деда Мраза, који има дубоке корене од светог Николе, сматра ће се непожељним. Пошто су деца толико заволела декицу који дели поклоне одлучено је да он ипак буде главна звезда, али само Нове године ( јер Божић у комунистичкој земљи није постојао као празник). Међутим, он у Русији није био у црвеном оделу, већ у плавом капуту. Морате признати да је чудно што комунисти нису хтели црвено одело, већ плаво.


Срби и Божић Бата


И било би заиста глупо да не поменем нас у целој овој причи. Иако, смо у неку руку и ми попримили веровање у деку у црвеном оделу, ипак у нашој традицији је главни други лик - Божић Бата.

Наш Божић Бата је настао у XIX веку и то због дечијег неразумевања стихова божићне песмице. Некада није било детета у Србији које није знало стихове "Божић, Божић бата, носи киту злата...". У стиховима се бата не односи на дечака, већ на бат - корак (батати - корачати).




Са тамном шубаром на глави и рамним јутаним џаком пуним дрвених играчака, ораха, плетених џемпера, капа, сувих шљива и других разних ђаконија, најпознатији српски бата је годинама за сваки Божић успео да обрадује велики број малишана. Углавном његов лик тумачи домаћин. 

Међутим, како то обично бива, страни утицаји продру до нас и ми полако мењамо наше обичаје. Треба напоменути да је овом стању "кривац" и тај што је Војводина тада спадала у Аустроугарску монархију, а велики број учених Срба је био тамо. Самим тим, велики број штампаних књига је штампан управо у данас нашој равници, па су прихваћене илустрације Деда Мраза са запада. Међутим, лик Божић Бате се упркост томе одржао у неким деловима наше земље, а највише у српским селима.

Комунистима је наравно био мање опасан Деда Мраз од Божић Бате, па су решили да га сходно томе избришу из празничних обичаја. Због тога дуги низ година није био помињан током децембарских празника, сем у неким забаченим селима. 

Данас се Божић Бата вратио у неке српске домове, али на велику жалост већина наше деце ни не зна за његово постојање (и да су га наше баке и деке са одушевљењем чекали сваког Божића).


Обрни окрени, веровање у Деда Мраза има дубоке корене везане за светог Николу, па баш због тога је лепо да кад прославимо славу 19. децембра  уживамо у чарима омиљеног нам декице. Чак и ако сте атеиста, лепо је бар један дан у години пустити чаробан свет магије у свој дом.







Нема коментара:

Постави коментар