О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

12.10.2016.

Gingerphobia: Није лако бити црвенокос

Кроз целокупну историју човечанства црвенокосих људи су се бојали или су их поштовали, презирали су их или обожавали, уздизали су их у небеса или су их гледали са висине. Нико други није могао да изазове такву врсту емоција које иду из крајности у крајност као црвенокоси људи. Зато је ово текст о њима.

Фото: Pixabay/Pezibear

Само 4% људске популације може да се похвали црвеном природном бојом косе. Црвенокосих људи највише има на западном рубу Европе. Водећа подручја црвенокосих по броју становника су Шкотска, Велс, Ирска и Енглеска. Међу њима Шкотска је на првом месту са 13% становиништва који имају црвене власи и 40 % оних који имају потенцијалне гене да могу имати наследника са косом боје рубина.

Страх и гнушање


Гледајући кроз историју људи су одувек гајили сумњу или имали предрасуде према људима са црвеном косом. Сматрали су их или особама топле нарави или да су веома ватрени. Слика ватрених црвенокосих вероватно потиче од чињенице да Шкоти потичу од Келта који су били изузетно насилни ратници.

Људи са црвеним одсјајем у коси су били поштовани или осуђени на смрт у Египту. Наиме, познато је да су Египћани за сваку животну ситуацију или сврху имали бога коме се моле. Веровали су да су црвенодлаке животиње и људи који су имали косу боје рубина били повезани са богом Сетом.  Многи фараони су имали црвену косу, а међу њима је и моћни Рамзес. Клеопатра је фарбала своју косу не би ли имала црвени одсјај. Међутим, нису сви Египћани који су били црвенокоси имали среће. Девојке које су имале црвене власи су спаљиване или би се живе сахрањивале као жртве богу Озирису.

Старовековни Грци су веровали да се људи са црвеном бојом косе након смрти претварају у неку врсту онога што ми данас  називамо вампиром. Римски  историчар и конзул Касије Дион је описао британску краљицу племена Будику као високу и застрашујућу жену са великом масом црвене косе на глави. Иначе, у Старом Риму (а касније и у Византији и Отоманској империји) се плаћала виша цена за црвенокосе робове.


Црвено је исто што и сотона


Током шпанске инквизиције веровало се да само људи који су украли ватру из пакла имају црвену боју косе, па су сходно томе морали бити спаљени на ломачи због вештичарења. У средњем веку црвена боја је била изједначена са ђаволом, па се због тога сматрало да су деца рођена са црвеном косом зачета док је жена имала менструацију. Овде треба напоменути да се полни однос током менструације сматрао нечасним чином.

Црвени неверници


Русија у преводу значи земља црвених. Име је добила по славном црвенокосом војсковођи Викинга Рјурику који је основао династију, па владао Новоградском и Кијевском Русијом. У руској традицији се верује да је онај који има црвену косу ватрене нарави и склон лудости. Ово веровање је настало из познате руске изреке која каже да никада није постојао црвенокоси светац.

Наиме, ако проучимо Библију увидећемо да и овде црвена боја није била симбол за добро. Адам је хебрејска реч за "црвено" или "проклето",  док је Ева често на сликама приказана као црвенокоса, баш као што су и Јуда и Марија Магдалена. Краљ Давид је такође имао црвену косу, а верује се да је и злокобни син Адама и Еве, Каин, такође био црвенокос.

Током XVI века се сало црвенокосог мушкарца користило као саставни део сваког отрова, док је током поменутог века и наредног био веома популарн лов на вештице у Енглеској. Вештице су биле означене младежима, ожиљцима или пегама. Тако да је животни век црвенокосих због њихових пега по кожи у то време у Енглеској био веома кратак.

Ни модерно доба није било наклоњено људима који имају црвене власи. Нацисти су водили велике дискусије на тему да ли треба дозволити брак са црвенокосима, јер су се бојали њиховог "дегенерисаног" потомства.

Један ирски судија је 2001. године казнио једног човека за недолично понашање са назнаком: "Ја сам верник који сматра да боја косе има утицај на људску ћуд, а Ваша боја је та која утиче на остале у Вашој околини." Окривљени је био риђокос.

"Не можеш да идеш кући још. Барем не можеш ако си из Ирске и имаш црвену косу", рекао је амерички књижевник Томас Волф.

Археолошким ископавањем у кинеској пустињи Такла Макан откривена је црвенокоса мумија која је стара више од 3.000 година. Ово може да подржи теорију да су антички Кинези путовали до Ирске и Шкотске како би крали црвенокосе жене пошто су веровали да имају натприродне моћи. Међутим, када би увидели да немају никакве моћи, они би их најчешће заклали.

Примитивизам


Упркос томе што је по проценту са највећим бројем људи који имају црвену косу, у модерној Великој Британији постоји термин као што је ginger или ginga (слободан превод: ђумбир) који се користи као погрдно име за све црвенокосе. Из овог термина су настали нови као што су gingerphobia (страх од црвенокосих) и gingerism (предрасуде). Црвенокоса деца су означена и данас као деца настала из "нечистог" полног односа.

У Француској не постоји гора судбина него да се родиш са црвеном косом. На Корзици када шетате улицом и поред вас прође неко црвенокос треба одмах да пљунете и окренете се на другу страну.

Црвенокоси имају другачији организам


Постоји и документована медицинска разлика између људи са црвеном косом и осталих. Прескочићемо осетљивост коже на сунце и веће могућности добијања рака коже.

Да ли сте знали да одрастао човек има око 120.000 власи на глави? Међутим, ако сте црвенокоси онда их имате мање. Нешто више имају плавокоси, а најгушћу косу имају смеђокоси. Када смо већ код косе треба напоменути да црвена коса никад не посиви. Наиме, она постане прво светлије црвена, па затим побели. Углавном црвенокоси људи касније побеле од осталих.

Истраживачи са Универзитета Луивил су открили да је људима који су рођени са црвеном косом потребно око 20% више анастезије да би седатив деловао. Они такође лакше добијају модрице од осталих.

Црвенокоси који су симбол славе, части и страсти


Међутим, није све тако црно за црвенокосе. Британска легенда каже да је краљ Артур имао црвене власи, али и да ће, кад земља западне у проблеме, доћи да њоме влада неко црвенокос не би ли је спасио. Сада се поставља питање да ли је ово легенда или истина, пошто знамо да су у тешким временима Британијом владали заиста црвенокоси - Краљица Елизабета I и славни Винстон Черчил.

Моћни монголски освајач Џингис-кан је такође био црвенокос, али и славни морепловац Кристифор Колумбо, отац Елизабете I - Хенри VII Тјудор, научник Галилео Галилеј,  вођа Оливер Кромвел, композитор Антонио Вивалди, амерички председници Џорџ Вашингтон и Томас Џеферсон, писац Марк Твен, сликар Винсент ван Гог, руски вођа Владимир Лењин, садашњи принц енглеске Хари од Велса и још многи други.

Имати црвенокосо дете у Данској се сматра чашћу.

За црвенокосе девојке се најчешће мисли да су веома страствене. Према томе немојте да очајавате. Бринете могу бити паметније, плавуше можда јесу забавне, али ни једна није мистична као црвенокоса.





Нема коментара:

Постави коментар