О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

14.09.2016.

Пиво и жене кроз историју

За пиво слободно можемо рећи да је једно од најомиљенијих пића још од настанка првих цивилизација. Да ли сте знали да је пиво било заслужно за спасавање света? Да су жене вековима диктирале његово производњу? Прочитајте историју пива и сазнајте још занимљивих историјских података о овом величанственом освежавајућем пићу.


Фото: Pixabay/alles

Кроз своју дугу историју пиво је имало и добру и лошу страну. Наиме, помогло је многим заједницама да се уједине око неког проблема, али је помогло и у избијању свађа. Без обзира на своја нежељена средства, пиво је одувек било у центру пажње кроз све историјске етапе.

Дуго се сматрало да је ово освежавајуће алкохолно пиће настало захваљујући јачем полу, али  сачувани историјски извори кажу да су жене заслужне за овај напитак. Зли језици ће рећи да је управо откриће пива највећи женски допринос у целокупној историји човечанства.

Античко доба


Прво пиво води порекло из Кине, тачније из града Џиаху. У историјским изворима стоји да се пиво појавило између 7000. и 5700. године пре нове ере. Било је направљено од мешавине воћа, меда и пиринча.

Следеће познато пиво долази нам из древног Сумера. Називали су га каш. Према сумерској митологији, Нинкаси је богиња пива. Наводно је поклонила рецепт за прављење пива људима како би сачувала мир и слогу. У једној строфи химне која је посвећена овом божанству стоји следеће:

"Нинкаси, ти си та која сипа прочишћено пиво у бачву,
То је као надирање Тигра и Еуфрата..."

Најстарији рецепт за пиво који је сачуван је пиво богиње Нинкаси. Рецепт је из 2050. године пре нове ере, што је пуних 250 година пре настанке химне у њену част. У Сумеру је пиво из Алулу пиварије било најпознатије, а поменути сачувани рецепт је баш из ње. Иначе, у Епу о Гилгамашу спомиње се да се богиња Иштар могла у испијању пива носити са сваким мушкарцем.

Захваљујући изворима из Сумера данас знамо да су у првим пиварама радиле жене. Свештенице богиње Нинкаси су биле задужене за прављење пива. То је и разумљиво, јер су мушкарци били ти који су ишли и лов, борбу и бавили се политичким питањима, а жене су остајале кући и бринуле се за гајење усева и спремање хране за породицу. У Сумеру је израда пива била једно од првих обавеза у кући, јер се пиво користило као освежавајући напитак и за верске обреде.

У Вавилону је произведено прво пиво на бази јечма и називали су га шикару. Жене у Вавилону су биле много независније од жена из других античких цивилизација. Наиме, могле су да поседују предузећа и да имају своју имовину, а неке од њих су биле и врсни трговци продавајући вишак пива произведног за кућну употребу. Историјски извори су открили да су жене Вавилона биле прави професионалци као угоститељке у крчмама, власнице пекара и пивара. Овде треба напоменути да је у древним временима израда пива увек била везана за професију пекара, јер се правило од истих састојака као хлеб и пецива.

У Хамурабијевом закону из око 1700. године пре нове ере стоји да пиво не сме да садржи доста воде и да се никако не продаје по високој цени. Такође, у закону се наводи и казна за шанкерице које варају своје госте:
"Ако не наплаћује госту пиће житом, него тражи новац, вара ли на тежини или точи лоше пиће, треба бити позвана на одговорност и бачена у воду. Жена која жели ући у пивницу, може бити само шанкерица, али у пивницу не смеју доћи као гости. Ако ће пити у крчми, треба је за казну спалити."
Пиво је из Старог Вавилона нашло пут до Старог Египта. Египатска богиња пива је Тененит. У изворима који датирају из старих времена народа поред Нила, записано је да је богиња Хатор, кћи бога Ра, спасила човечанство од уништења након једне пијанке пивом. Наиме, када је бог сунца Ра остарио, људи су против њега почели ковати завере. Сазнавши за то, Ра се разбеснео, па је послао божанско Око како би побио људе који су учествовали у завери. Око је претворила богињу Хатор у крволочну лавицу која се одмах бацила на људе и почела их убијати. Када се Ра задовољио бројем убијених зауставио је покољ и спречио истребљење човечанства. Како би зауставио немилосрдан покољ, а зајући колико је лавица жељна крви, мудри Ра је натопио бојно поље хиљадама бачви пива помешаних соком од нара што је преварило крволочну лавицу. Она се напила и опет претворила у богињу Хатор.

Египатски хијероглифи описују мушкарце и жене који кувају и пију пиво. Пиво се често носило и у загробни живот. Иначе, Клеопатра је опорезовала пиво како би успела да финансира своје ратове са Римом. Међутим, то је довело до њеног пада јер јој је популарност тим порезом знатно пала. Најбоље се пиво у Египту производило у граду Пелису, на ушћу реке Нил. Радници на пирамидама су понекад били плаћани пивом.

И друге древне митологије откривају нам да су жене биле главне у производњи пива. У финској саги Калевала прављење пива се приписује пиварки Осмати. Наиме, она га је случајно открила док је правила пиће за свадбу. Такође се наводи да је пиво пиће које даје здравље, безбрижност и срећу.

Фото: Pixabay/422737

Пиво и жене у Средњем веку


Током Грчког и Римског доба пиво губи на популарности и жене престају да га конзумирају. Наиме, Стари Грци су га сматрали искључиво мушким пићем, а Римљани су ово схватање преузели од Грка. Две велике цивилизације старих времена су се пре опредељивале за вино, док су пиво сматрали пићем ниже класе и звали су га вино за сиротињу. Постојале су и у њихово доба пиваре, али не у већем броју.

Почетком Средњег века пиво враћа свој сјај из древних времена. Жене Викинга су спремале "аул" из којег је настао термин "але", односно - пиво. Пиво су код Викинга пиле и жене, а сматра се да је подстакло ратнике да иду у освајања. Закон је код Викинга био јасан - жене су оне које управљају и поседују пиваре. Антрополог Алан Имс је закључио:

"Жене Викинга су пиле пиво, криглу за криглом, у корак са својим ратницима."

Сада стижемо до културе која је најчешће повезана са добрим пивом. Германи су почели са производњом пива око 800 године пре нове ере, што доказује велика количина бокала за пиво ископаних у гробовима из тог доба. У немачкој култури је жена била задужена за прављење овог пића у свом дому.

Међутим, германски хришћански монаси ће решити да и они крену у производњу овог сласног напитка и тако ће израда пива постати део монашког живота у раном Средњем веку. Пример за ову активност монаха нам је манастир који се налазио у општини Клумбах из 1349. године. Монаси су правили Schwartzbier, односно црно пиво. Иако је манастир-пивара касније купљен као предузеће и приватизован, познато старо црно пиво наставило је да се производи под власништвом Kulmbacher Brewery компаније под називом Kloster Monschshof Schwartzbier. Тако је ово пиво са најдужим стажом производње у свету.

Упркос монашком преузимању израде пива, жене ће током средњег века наставити са производњом пића од јечма. Пиво се сматрало благим алкохолним пићем које је пуно хранљивих састојака. Колика је популарност пива била током овог доба најбоље нам говори податак да је сматрано да је пиво чистије од воде. Питате се како то, па једноставно - вода се сматрала пићем, али и местом где се баца људски отпад. Већина европских жена из средњевековног периода је конзумирала пиво, а међу њима и краљица Елизабета I која га је обавезно пила за доручак.

Током Средњег века жене су често правиле више пива како би могле да га продају и зараде сопствени новац. Иако у ово доба европска жена није имала право да поседује пивару или трговину, оне би то чиниле из својих домова. У Британији је постојала традиција, која датира још из римског периода, да изнад улазних врата куће виси метла са венчићем од хмеља не би ли се знало које домаћинство има вишка пива за продају. Управо је ова традиција довела до отварања крчми крајем средњовековног доба.

Фото: Pixabay/Tama66

Ново доба


Треба напоменути да је и пре открића Америке производња пива била позната на овом континенту. Наиме, ово пиће су производиле Инке и Вари.  Племените жене су надгледале производњу и биле су задужене за чување овог напитка. У многим културама Амазоније, још од древних па до данашњих дана, жене су биле задужене за производњу и продају пива.

Доласком колониста на нови континент, дошла је и европска производња пива. У британским колонијама жене су биле главни произвођачи пива. Правиле су га од кукуруза, бундеве, артичоке, зоба, пшенице и меда. Пиво се пило у великим количинама, а боље се чувало за специјалне прилике. Постојао је и обичај "невеста пива". Наиме, млада би припремила напитак и током венчања сви који би платили за њега би на тај начин давали прилог невести да уреди свој будући дом. Веровали или не постојало је и  пиво које се пило током порођаја, а пила га је и породиља и бабица.

Нажалост, током XV века и у наредном периоду жене пивари у Европи нестају. Питате се зашто, а одговор једноставан: Појавом хмеља у производњи пиво је добило дужи рок трајања, а жене нису могле да га приуште за кућну производњу због његове скупоће. Ова појава је праћена и појавом закона о чистоћи пива у Немачкој. Због тога су продају пива могли водити само трговински савези (јер су они могли да приуште скупи хмељ),  а њих су увек водили мушкарци. Женама је било дозвољено да учествују у производњи и то у оквирним границама које нису дозвољавале мешање у остали поступка рада у пивари.

Постојао је још један разлог због којег је престало пиво да се производи скоро у сваком дому. Наиме, појавила се Црна смрт - куга. Ова болест је достигла врхунац 1348. године када је усмртила милионе људи у Европи. Људски губитак је довео и до несташице радне снаге. Преживели радници су држали конце у својим рукама, углавном су тражили веће дневне наднице, па су због тога увек имали пара за уживање. Углавном се тај вишак пара трошио на пиво и весеље. Након тога, много пивница је отворено, а пиће које је некад било главно на трпезама у свим домовима је постао освежавајући напитак који се пије у крчми после напорног радног дана.

Поред горе наведеног, треба напоменути да је између 1337. и 1453. године беснео Стогодишњи рат између Британије и Француске. Део дневне порције за сваког војника обухватао је и осам кригли пива. Заједно са отварањем већих броја пивара, постала је и већа тражња овог напитка. Том изазову жене које су биле кућни пивари нису могле да одговоре. Да би се произвело толико пива била је неопходна професионална производња, а у свету у којем жене не могу  да буду власнице имовина или да подижу банкарске кредите јасно је да превласт над производњом преузимају мушкарци.

Упркос свему томе жене су наставиле да производе пиво за свој дом. Међутим, велике промене ће се догодити у периоду 1450. до 1750. године. У овом периоду ће се слика жена пивара заувек изменити. Наиме, у доба Лова на вештице жене пивари су сматране радницима сатане. Сетите се горе наведеног обичаја у Британији из Римског доба када су жене качиле метле изнад улазних врата у своје домове. Управо је овај обичај послужио поменутим ловцима на вештице да ове жене сматра Луциферовим службеницама. Убрзо су свим женама које су производиле пиво додате радње као што су причање са мачкама, кување мишева, бацање магије, итд. Жене, поред Европе, престају да производе пиво и у Америци због горе наведених разлога.

Пиво и његова прозиводња постају симбол мушкараца. Додатне друштвене норме су помогле да пиво постане искључиво мушки производ. Постоји песма из 1590. године, Mother Watkin's Ale, у којој се упозоравају младе жене да не треба да пију пиво пошто то може да доведе до недоличног понашања, јер су неке после конзумирања истог остале трудне.

Поменута балада о пиву

Иако није постојао званичан закон који није одобравао женама да конзумирају пиво, друштвене норме у западном свету нису дозвољавале да га жене пију јавно. Изузетак су биле немачке породице које су се преселиле у САД. Жене су помагале својим мужевима у крчмама, али нису биле у центру пажње као некад.

Култура пива се заувек променила. Производња и потрошња пива је постала искључиво свет мушкараца. Већина мањих пивара је или откупљено или су пропале. Чак се и рекламирање овог производа променило. Наиме, некада је представљано као породично здраво пиће, а сада када су производњу и потрошњу преузели мушкарци почело је да се рекламира са изазовним сликама жена које су за циљ имале да привуку што већи број јачег пола на конзумирање истог. Овако је пиво ушло у XX век.

Трезвењачки покрет се почетком 1900-их година залагао против свих облика конзумирања алкохола, укључујући и пиво. Пиво је окривљено за цепање породица. Мужеви су расипали своје приходе на пиво, а заборављали на своје жене и децу.

Модерно доба 


Покрети које ће се борити за бирачко право оба пола током XX века промениће и многе законе, али и друштвене норме. Тако ће се жене вратити пиву и пиварама. Иако ће се жене и даље суочавати са полном дискриминацијом, као што су сексистичке рекламе, оне ће почети поново јавно да конзумирају пиво. Кућне пиваре постају поново популарне, а велики број жена је себе нашао баш у овом предузетништву. Убрзо су од кућне производње многе жене направиле мале и велике фабрике овог величанственог пића.




Нема коментара:

Постави коментар